У уторак 29. августа наша школа повела је своје највредније ученике на наградну екскурзију. Прва тачка нашег путовања био је Делиград, место чувене битке из Првог српског устанка.
Битка на Делиградује вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске у другој половини 1806. године.
Делиградско утврђење је почетком исте године, по Карађорђевом наређењу, изграђено ради одбране моравско-вардарског правца од продора турске војске.
Шашит-паша страховито је ударио на Делиград прво 13. јула 1806. са 4.000 војника. Станоје Главаш и Вуле Илић који су у то време командовали утврђењем на време су опазили непријатеља и лако га натерали на повлачење уз велике турске губитке.
Са још већом војском 16. јула Шашит-паша још једном јуриша на Делиград и устаници га опет жестоко разбијају јурећи их све до Ниша и притом запленивши доста топова и муниције.
Међутим, главнокомандујући турске војске Ибрахим-паша не одустаје од освајања Делиграда и убрзо му из Једрена стиже чак 50.000 најелитнијих турских пешадинаца које смешта у Алексинац.
Турци тог 22. августа 1806. године са никад већом војском ударају на Делиград. Посада Делиграда са око 6.000 српских војника предвођених војводом Петром Добрњцем, без помоћи са стране, успева вештим маневрима да сломи нападе турске војске на чеони део шанца. Турци тада мењају тактику и ударају на Делиград преко бокова. Међутим, прикривена српска коњица предвођена десним крилом на чијем челу је био Младен Миловановић и левим крилом које је предводио Станоје Главаш свом силом јуришају на турске колоне, док Петар Добрњац наређује општи јуриш из шанца… Изненађење је потпуно. Наша војска наноси страховите губитке Турцима и гони их све до Ниша.
Читава ова битка је трајала готово шест недеља, да би на крају победа српске војске била потпуна. Заплењен је велики број топова, доста муниције, као и читава војна благајна турске војске, док је опасност по Србију отклоњена на дужи временски период.
После Делиграда свратили смо до манастира Светог Романакоји тог дана прослављао свог заштитиника, па је у порти манастирској било много верног народа. Тог дана, 29. августа 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у манастиру Светог Романа Ђуниског.
На десној обали Јужне Мораве, поред пута који спаја Ражањ и Крушевац, недалеко до села Ђунис, налази се ова светиња, са храмом посвећеним Благовестима Пресвете Богородице. Овај манастир је један од најстаријих у Србији. Подигнут је на месту где се подвизавао и упокојио преподобни Роман Синаит, који се по предању доселио овде око 888. године.
Затим нас је пут даље водио до друге велике светиње овог краја – манастира Ђунис, који јепосвећен Покрову Пресвете Богородице. Манастир је подигнут на месту на коме се Пресвета Богородица јавила девојчици Милојки Јоцић 24. јула 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Са крчагом је пошла по воду на извор. Када је стигла до извора, видела је Пресвету Богородицу која јој је рекла да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да се на том месту подигне Црква. За овај догађај се брзо прочуло, па су многи болесни и невољни почели да се сабирају на овом месту, где су се исцељивали. Године 1934., по благослову светог владике Николаја Велимировића, тада епископа жичког на овом месту подигнут је дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице.Изградња великог храмазапочета је 1977. године да би данас је ово место, трудом и залагањем верног народа и сестринства манастира израсло у прекрасни рајски врт.
Наше путешествије завршили смо у Сокобањи где смо ручали и уживали у шетњи, дружењу и многим лепотама које ово место посетиоцима пружа.
