Пред сам почетак пролећног распуста у нашој школи организована је радионица „ У сусрет Васкрсу“. Обезбеђен је богат и разноврстан материјал – јаја од стиропора, салвете за декупаж, шљокице, перца, шеширићи... Фарбање васкршњих јаја декупаж техником било је за многе нешто ново и веома интересантно. У веселој, али и радној атмосфери ученици су показали изузетну креативност. Своје радове изложили су у библиотеци, па сви заинтересовани могу да погледају.
О Васкрсу
„Васкрсење Христово је темељ Хришћанства, темељ Цркве, јер је њиме Господ потврдио Своје целокупно учење. До Васкрсења Он је учио о вечном животу; Васкрсењем је потврдио то Своје учење и доказао да је Он заиста Живот вечни. До Васкрсења, Он је учио о непрестаној љубави Божјој према људима; Васкрсењем је посведочио ту љубав, јер је ради човека победио највећег непријатеља људског – смрт. Да није васкрсао, Христос не би био ни Бог ни Господ, ни Спаситељ ни Искупитељ, већ обичан човек. Једино у светлости Васкрсења Његовог постаје јасан и објашњив Његов живот на земљи и сва дела Његова. О томе Преподобни Јустин Ћелијски каже: „Одузмите Васкрсење Христу, одузели сте Му Божанство, јер сте Му одузели оно што Га чини Богочовеком, и Спаситељем, и Васкрситељем.“ Тек Васкрсењем Христовим људи су стварно познали у Њему Богочовека. Без Христовог Васкрсења, вера хришћанска би била бесмислена и немогућа, јер би смрт, главни непријатељ рода људског, остала непобеђена. Ова истина омогућава Апостолу народâ да каже: …ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли (1. Кор 15,16-20). Христово Васкрсење даје смисао и небу и земљи, и човеку и људској историји. Клањајући се Живоме Богу, ми се клањамо и свом бесмртном, непролазном људском достојанству. Када је Христос васкрсао, свети квасац бесмртности ушао је у људску душу, у људско биће и у људски ум, и обасјава човека да би људски живот задобио вечни смисао и вечно значење.
Архиепископ пећки,Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Одломак из Јеванђеља по Јовану (20, 1-20)
20 Васкрсење Христово - празан гроб. Марија Магдалина и Петар и Јован на гробу. Јављање Христа послије васкрсења: Марији Магдалини, једанаесторици апостола без Томе и са Томом.
1. А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још бјеше мрак, и видје да је камен дигнут са гроба.
2. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га положише.
3. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу.
4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб.
5. И надвиривши се, видје покрове гдје леже; али не уђе.
6. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и видје покрове гдје леже.
7. И убрус који бјеше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном мјесту.
8. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и видје и вјерова;
9. Јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих.
10. Онда се ученици опет вратише дома.
11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб.
12. И видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело Исусово.
13. И они јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа мојега, и не знам гдје га положише.
14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус.
15. Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече му: Господине, ако си га ти однио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узети.
16. Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу!
17. Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.
18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видјела Господа и да јој ово рече.
19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам!
20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.
(...)
